Pečat ipak nije otišao u istoriju?

Iako je privreda pre pet meseci poslala pečat „u istoriju“, pojedine institucije se od njega ne rastaju. Pre svega, poslovne banke, službenici pošta, MUP-a, telekomunikacione kompanije, RFZO, PIO, carina i poreska uprava, saopštio je NALED.

Tokom pet meseci primene novog rešenja, građani i privrednici prijavili su 122 situacije u kojima im je on tražen.

Zakon o privrednim društvima propisuje da sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašćenja, kao i druga pravna lica, ne mogu da ističu primedbe na nekorišćenje pečata.

„Otpor pojedinaca u birokratskom aparatu bio je razlog zbog kojeg je NALED uputio inicijativu Ministarstvu privrede da dodatno preciziramo zakon i isključimo bilo kakvu mogućnost pogrešnog tumačenja normi kojima se pravdalo zašto neko traži pečat. Skupština je u decembru usvojila zakon i sada je jasno određeno da nijedan dokument, podnesak ili ugovor ne može biti odbačen ili poništen zato što nema pečat i nijedno lice, uključujući sud i organe javne vlasti ne mogu uslovljavati društvo i preduzetnika da koriste pečat. Verujem da smo na ovaj način konačno zapečatili sudbinu pečata“, kaže Jasmina Radovanović, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u i koordinator Saveza za imovinu i urbanizam.